Dana 1. decembra 2009. godine stupila je na snagu nova revizija osnivačkih sporazuma Evropske unije - Lisabonski sporazum.

Najveće promene odnose se na institucionalnu strukturu EU, kroz jačanje Evropkog parlamenta, uvođenje institucija predsednika Evropkog saveta, spajanje funkcija Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku i člana Evropske komisije za spoljne poslove, kao i jačanje uloge predsednika Evropske komisije.

Osnovni ciljevi Lisabonskog sporazuma su priblažavanje Unije građanima i veća efikasnost i efektivnost EU, kako na unutrušanjem, tako i spoljašnjem planu.

Za više informacija o Lisabonskom sporazumu, pogledajte ovde.

Stručni tim komorskog sistema za praćenje sprovođenja obaveza iz SSP-a sastao se 20. novembra 2009. godine u Beogradu. Sastanku su osim članova prisustvovali i Nj.E. Ambasador Vinsent Dežer, šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji i Vladimir Međak, načelnik u Kancelariji za evropske integracije. Kao gost na sastanku učestvovao je i Zoran Drakulić, predsednik Ist Pointa. Sastanak je otvorio Miloš Bugarin, predsednik PKS, nakon čega je ambasador članovima Stručnog tima prezentovao osnovne zaključke godišnjeg Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama. Vladimir Međak je u svom obraćanju rezimirao zajedničke aktivnosti PKS i Kancelraije za evropske intergacije u prethodnom periodu i podvukao značaj saradnje države i privrede u procesu integracije u EU. Gordana Zrnić i Radmila Milivojević su prezentovale aktivnosti u 2009. i planove za 2010. Biroa za saradnju sa EU i Predstavništva PKS u Briselu.

Svi prisutni složili su se da je ključ uspešne reforme, te i integracije u Evropsku uniju saradnja svih zainteresovanih strana kako bi se reformski planovi učinili održivim.

Ovde pogledajte opširniju vest.

Prva regionalna konferencije "Efikasna politika zaštite konkurencije za veću konkurentnost - maloprodaja, ogledalo tržišne ekonomije", održana je 18. novembra 2009. godine u prostorijama Privredne komore Srbije. Konferenciju su zajedno organizovali:

• Privredna komora Srbije
• Ministarstvo trgovine i usluga
• Komisija za zaštitu konkurencije
• Projekat Tehničke podrške Komisiji za zaštitu konkurencije, koji finansira EU i
• Ekonomist Media Group

Učesnike na konferenciji pozdravio je g-din Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, Nj.E. Ambsador Vinsent Dežer, šef Delegacije Evropske komisje u Srbiji, prof. dr Dijana marković-Bajalović, predsednica Saveta komisije za zaštitu konkurencije, Branko Azeski, predsednik Prirvedne komore Makedonije i Miloš Buragin predsednik Privredne komore Srbije.

Konferencija je bila podeljena u dva panela. Prvi panel nosio je naziv "Tržišna moć - ko vodi igru". O ovoj temi  diskutovali se predstavnici tela za zaštitu konkurencije iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Austrije uz jednog predstavnika privrede. U drugom panelu "Zaštita koncetracije" diskutovali su predstavnici privredne komore Srbije i Crne Gore, tela za zaštitu konkurencije iz Albanije, predstavnici privrede i stručnjaci u ovoj oblasti.

Ciljna grupa konferenicje bili su predstavnici privrede, pre svega sektora trgovine i proizvodnje robe široke potrošnje, ali i predstavnici državnih organa, posebno ministarstva,  Vladinih i nezavisnih tela koja regulišu poslovanje u određenim sektorima (Narodna banka, Radiodifuzna agencija i sl.).  

Ovde preuzmite Agendu konferencije i prezentacije nekih od panelista:

• Pajtim Melani, Telo za zaštitu konkurencije Albanije
• Stevan Karadaglić, Privredna komora Crne Gore
• Vidosava Džagić, Privredna komora Srbije
• prof. dr Miroljub Labus, Pravni fakultet

Ovde pročitajte neke od članaka o Konferenciji:

B92 - Važnost zaštite konkurencije

EMportal - Konferencija: 2009. ključna za zaštitu konkurencije

Biznis novine - Zaštita konkurencije uslov za konkurentnost privrede

Economy.rs - Maloprodaja, ogledalo stanja u tržišnoj privredi 

Evropska komisija (EK) je 14. oktobra 2009. godine objavila novi godišnji Izveštaj o napretku Srbije. Komisija je konstatovala pozitivne pomake Srbije u procesu evropske integracije i predložila primenu Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima, odnosno otpočinjanje ratifikacije Sporazuma o stabilizaicije i pridruživanja.

Predstavljajući izveštaj, ambasador Vinsent Dežer, šef Delegacije EK u Srbiji izjavio je da je Vlada pokazala posvećenost putu integracije Srbije u EU i da je u tom smislu imala dobre rezultate u prethodnom periodu. Posebno je istakao značaj primene odredaba Prelaznog sporazum i usvajanja nekih ključnih zakona koji približavaju Srbiju evropskim standardima u pojedinim oblastima. Sa svoje strane, EU je pokazala svoju podršku ovim naporima Srbije, pre svega finanijskom pomoći koja je za period 2007-2011 planirana na nivou od 1 milijarde evra i dodatnih 200 miliona evra makrofinansijske pomoći, zaključio je Dežer.

Uprkos napretku, Komisija je identifikovala i ključne izazove sa kojima se Srbija mora suočiti u narednom periodu: efektivno sprovođenje važećih zakona, unapređenje javnih konsultacija pre usvajanja zakona, reformu pravosuđa i jačanje kapaciteta za borbu protiv korupcije.

Ceo IZVEŠTAJ O NAPRETKU na srpskom jeziku možete preuzeti ovde.

Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Friedrih Ebert, kancelarija u Beogradu u saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizovali su konferenciju: Sektorska Integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju - trgovina, energija i transport, u Beogradu, 21. oktobar 2009, u prostorijama Privredne komore Srbije (Resavska 13-15).

Konferencija je bila posvećena sektorima privrede u kojima se intergacija regiona uprkos objektivnim okolnostima  (finansijska kriza) odvija (ili se planira) brže i efikasnije. Konferencija  se sastojala od tri panela koji su dali svoju ocenu napretka i izazova sa kojima su suočeni Srbija i region: 
• Trgovina (CEFTA)
• Energetska zajednica
• Transportna zajednica

Konferencija je okupila predstavnike poslovne zajednice, nevladine organizacije, predstavnike državne administracije, međunarodnih organizacija, parlamenta i relevantnih odbora, akademske zajednice, medija i profesionalnih udruženja.

Za više informacija o samoj konferenciji pročitajte OVDE. 

Materijal sa konferencije možete preuzeti ovde:

Agenda konferencije

Trgovina:

1. CEFTA Sporazum i poljoprivreda
2. Regionalna saradnja i problemi u primeni CEFTA 2006
3. Dijagonalna kumulacija - važan aspekt trgovinske integracije
4. Prioriteti predsedavanja Srbije CEFTA u 2010.
5. Značaj CEFTA za Srbiju

Energetika:

1. Energetska zajednica i njen znacaj za energetiku Srbije
2. Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije
3. Transformacioni zazovi klimatskih promena

Saobraćaj:

1. Transportni potencijal - ključni faktor za razvoj zapadnog Balkana
2. Uloga i doprinos UNECE razvoju saobracajne infrastrukture u Evropi

Imajući u vidu da je primena Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Republike Srbije i Evropske zajednice privremeno blokirana od strane EU, kao i da Republika Srbija jednostrano primenjuje odredbe tog sporazuma, Srbija je predložila Stranama ugovornicama CEFTA 2006, koje već primenjuju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ili Prelazni sporazum sa EU, da bude uključena u sistem dijagonalne kumulacije porekla u međusobnoj trgovini, sa materijalima poreklom iz Evropske zajednice.

Republika Hrvatska i Republika Crna Gora su pozitivno odgovorile na ovu inicijativu. One su saglasne da se počev od 1. oktobra 2006 (za Hrvatsku) i 26. oktobra 2009. godine (za Crnu Goru), u trgovini sa Republikom Srbijom materijali poreklom iz Evropske zajednice, korišćeni u izradi finalnog proizvoda, smatraju materijalima sa poreklom.

Nažalost, to i dalje znači da se, prilikom izvoza iz Srbije u Evropsku zajednicu, kumulacija porekla sa materijalima poreklom iz Crne Gore ne može koristiti.

Obaveštenja Uprave Carine pronađite na sajtu Uprave Carine ili direktno: HR, CG.

 

U organizaciji Centra za edukaciju i stručno obrazovanje i Biroa za saradnju sa Evropskom unijom Privredne komore Srbije, u saradnji sa Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj 12. oktobra je Privrednoj komori Srbije održan instruktivni seminar na temu "Mogućnosti učešća srpskih preduzeća u sedmom Okvirnom programu Evropske unije za istraživanje i razvoj (FP7)".

Učesnike je pozdravio prof. dr Viktor Nedović, nacionalni koordinator za FP7 i pomoćnik ministra iz Ministarstva za nauku i tehnnološki razvoj, nakon čega je mr Nataša Kecman iz Privredne komore Srbije učesnicima pružila osnovne informacije o Sedmom okvirnom programu EU za istraživanje i razvoj i mogućnostima apliciranja srpskih preduzeća za ova sredstva, dok je Jelena Kolić iz Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj predstavila Konsultativni biro za međunarodne projekte Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i strukturu projektne prijave.

Prezentacije sa seminara možete preuzeti ovde:

1. Sedmi okvirni program za istraživanje i razvoj - osnovne informacije
2. Konsultativni biro za međunarodne projekte

Prezentacija studije efekata integracije Srbije u EU održana je 2. oktobra 2009. godine u Vladi Republike Srbije. Ona predstavlja rezultat zajedničkog projekta Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, Privredne komore Srbije i Vlade Republike Srbije. U izradi studije 16 različitih oblasti učestvovalo je 68 stručnjaka iz nauke, privrede i državne administracije.

Cilj ovog projekta jeste odrediti procene kvalitativnih i gde je moguće, kvantitavnih efekata, koristi i troškova, integracije Srbije u Evropsku uniju. Svi nalazi, i domaći i strani, ukazuju na jedan pravac: da se isplati težiti ka članstvu u Evropskoj uniji i da dobiti od ulaska prevazilaze troškove. Pogotovo ako se ima u vidu da su troškovi po pravilu troškovi modernizacije privrede i društva, dakle troškovi koje bi Srbija, ako želi da postane moderno društvo sa modernom i konkuretnom privredom, morala da podnese čak i da ne teži ka Evropskoj uniji.

Detalje o projektu možete pronaći OVDE.

Sektorski sastanak Unapređenog stalnog dijaloga na temu poljoprivreda, veterinarska i fitosanitarna pitanja i ribarstvo održan je 17. i 18. septembra 2009. godine u Palati Srbija.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i drugih nadležnih ministartva, predstavnici Evropske komisije (generalni direktorat za poljoprivredu), Delegacije Evropske komisije u Beogradu i predstavnici Privredne komore Srbije (Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu i Biro za saradnju sa EU).

Evropska komisija je u saopštenju posle sastanka pozdravila napore koje je Srbija uložila u harmonizaciju i dalji razvoj poljoprivrednog potencijala. Posebno je istakla važnost sprovođenja paketa od 15 novih zakona iz oblasti poljoprivrede, ali i onih koje se odnose na ruralni razvoj i ribarstvo. Naglašeno je da je Evropska unija do sada uložila oko 70 miliona evra u poljoprivredni sektor u Srbiji, a da vrednost odobrenih projekata, u okviru IPA fonda, u narednih 2 godine iznosi oko 30 miliona evra. Celo sapštenje možete pročitati OVDE.

Privredna komora Srbije – Biro za saradnju sa EU, Udruženje za hemiju, farmaciju, industriju gume i nemetala i Udruženje za trgovinu i projekat Tehničke pomoći Komisiji za zaštitu konkurencije (ACPC) organizovali su seminar na temu „Zaštita konkurencije- izazovi prepreke“. Seminar je održan za predstavnike hemijske, farmaceutske, industrije gume i trgovine.

Član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije Vlade Srbije, prof. dr. Petar Đukić, predstavio je prisutnima rad Komisije za zaštitu konkurencije, njene nadležnosti, glavne izmene u Nacrtu Zakona o zaštiti konkurencije koji je trenutno u proceduri usvajanja u Skupštini Srbije. Vođa tima projekta Tehničke pomoći Komisiji za zaštitu konkurencije (ACPC) , gospodin Andrej Plahutnik, predstavio je primere povrede Zakona o zaštiti konkurencije iz Slovenije iz svog bogatog iskustva u radu Komisije za zaštitu konkurencije Republike Slovenije. Iskustva o primerima povrede konkurencije u Hrvatskoj predstavio je gospodin Mladen Cerovac, zamenik direktorke Agencije za zaštitu konkurencije R. Hrvatske.

Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije organizovalo je INFO DANE o 7. Okvirnom programu Evropske unije (FP7) sa posebnim osvrtom na oblast LjUDI (People) i EURAXESS program mobilnosti istraživača u Kragujevcu, Nišu, Beogradu i Novom Sadu.

Prezentacije preuzmite OVDE.

Prag, Češka Republika, 14./15. maj 2009.

OBRAZOVANJE I PRISTUP STRANIM TRŽIŠTIMA OZNAČENI KAO PRVI NA LISTI PRIORITETA ZA «POSLOVANJE BEZ PREPREKA»

Preko četiristotine učesnika 16. Kongresa Evropskog udruženja privrednih komora (Eurochambres), koji je održan pod motom «Poslovanje bez prepreka», usvojilo je Deklaraciju u kojoj se izmedju ostalog kaže da  «borba protiv krize i njenih posledica ne bi ni po koju cenu trebalo da bude pretekst za uvodjenje protekcionističkih mera » i podvuklo imperativ hitne primene planova ekonomskog oporavka, kako onog na nivou EU, tako i nacionalnih planova oporavka.

Učesnici, predstavnici evropskog biznisa i evropskih komora, složili su se i oko toga da je ključ veće konkurentnosti evropske privrede i njenih preduzeća leži u stručnoj i iskusnoj radnoj snazi i boljem pristupu stranim tržištima.

Trećina učesnika Kongresa Eurochambres, održanog u Češkoj prestonici - Pragu, glasalo je za “više i bolje obrazovanje i obuku” kao glavno rešenje za ukidanje barijera za poslovanje u Evropi. Stručnost i iskustvo su blisko vezani za kapacitet preduzeća za inoviranje, a “Pakt za održiva radna mesta”, čije uspostavljanje je posebno pomenuto od strane Eurochambres na sastanku na vrhu posvećenom zapošljavanju, održanom dan ranije, takođe u Pragu, bio bi, prema mišljenju učesnika Kongresa, najbolje sredstvo za rešavanje problema velikog raskoraka između postojeće i tražene stručnosti na tržištu radne snage.

Pored toga, jedna četvrtina učesnika podvukla je potrebu da se “osigura otvoreno globalno tržište i podrži evropski biznis u pristupu trećim tržištima”. Proces internacionalizacije podrazumeva veliku mogućnost povećanja profita, s tim što je uslov za to da preduzeća dobiju sve potrebne informacije i podršku prilikom ulaska na strana tržišta.

Suštinu stavova iznetih tokom dvodnevnog rada Kongresa Eurochambres u svojoj završnoj reči sumirao je aktuelni predsednik Eurochambres, gospodin Pjer Simon. On je rekao: “Pozivamo evropske stratege i učesnike u procesu definisanja politika da uzmu u obzir sve pomenute dugoročne ciljeve koji su od presudnog značaja za buduću stabilnost, prosperitet i održivost Evrope. Evropske trgovinske i industrijske komore svesne su svoje odgovornosti i potrebe da blisko sarađuju sa institucijama EU u realizaciji svih preporuka, usvojenih na 16. Kongresu Eurochambres.

U radu Kongresa aktivno učešće je uzela i delegacija PKS, koja je kao nacionalna komora članica Eurochambres od 2004. godine.

Ovde preuzmite SAOPŠTENJE ZA MEDIJE na srpskom i engelskom jeziku.

Na dan Evrope, 9. maja 2009. godine Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju uz podršku Delegacije Evropske komisije u Beogradu organizovao je konferenciju "EFEKTI INTEGRACIJE SRBIJE U EVROPSKU UNIJU". Konferencija je održana u Beogradu, u kongresnoj sali Sava Centra uz mnogobrojne učesnike iz svih sfera društva, iz zemlje i inostranstva.

Ovde možete preuzeti AGENDU konferencije i BELEŠKU sa konferencije.

Međunarodna finansijska korporacija organizovala je regionalnu obuku iz oblasti upravljanja regulativom, koja se održala u Bečićima, Crna Gora, od 27. do 30. aprila 2009. godine.

Zemlje regiona sve više se upuštaju u reforme zakonodavne i regulatorne reforme što jasno definiše izuzetnu potrebu za boljim upravljanjem regulativom i prilagođavanjem postojećim izazovima, tako da se visoko na listi prioriteta ovih zemalja nalaze potrebne aktivnosti za izgradnju relevantnih kapaciteta.

Imajući u vidu potrebu PKS za unapređenjem  kapaciteta u oblasti analize ekonomskih efekata regulative na vodeće privredne sektore sa stanovišta povećanja njihove konkurentnosti, učešće na obuci  predstavnika iz  PKS-Biroa za saradnju sa EU, bilo je od velikog značaja.

Obuka je obuhvatila koncepte relevantne problematike, a takođe se fokusiralo na procenu uticaja regulative i  „standard cost model“-a koji služe kao instrumenti za efikasno i delotvorno upravljanje regulativom. Koristila se  kombinacija interaktivnih metoda za razmenu međunarodne najbolje prakse koja se može prilagoditi potrebama regiona, kao što su predavanja, prezentacije i studije slučaja.

Predavači su bili istaknuti eksperti u ovoj oblasti: g-din Cesar Cordova,  g-din Vedran Antoljak, g-đa  Delia Rodrigo Enriquez, g-din Jørgen Wissing Jensen i g-din André Nijsen.

Privredna komora Srbije, Biro za saradnju sa EU i Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu-Grupacija za ribarstvo, organizuju u saradnji sa TAIEX odeljenjem Evorpske komisije seminar na temu „Zajednička politika ribarstva u Evropskoj uniji“.

Seminar će se održati 4. maja 2009. godine u prostorijama Privredne komore Srbije, ul. Terazije 23 u velikoj sali na II spratu u periodu od 9 do 17 casova.

Privredna komora Srbije, Biro za saradnju sa EU i projekat “Tehničke pomoći Komisiji za zaštitu konkurencije“ (ACPC) koji finansira Evropska unija, u saradnji sa Medija Centrom organizovali su seminar na temu: „Zaštita konkurencije - izazovi i prepreke “, u prostorijama Medija Centra u Beogradu, 13. aprila 2009. g. u periodu od 15 do 17:30 časova. Seminar je bio namenjen novinarima koji prate ekonomska pitanja, ali i ostalim predstavnicima medija zainteresovanim za temu politike zaštite konkurencije u EU i načine na koje je ona regulisana u Republici Srbiji. Osnovni cilj ovog seminara bio je da se učesnicima prenesu iskustva zemalja u regionu o politici zaštite konkurencije. Tokom seminara prezentovana su praktična iskustva iz Slovenije i Hrvatske u oblasti zaštite konkurencije.

PRAVILA KONKURENCIJE U EU I NJENIM ČLANICAMA - Andrej Plahutnik

SLUČAJEVI IZ HRVATSKE PRAKSE - Mladen Cerovac

KONKURENCIJA, OTVORENA PITANJA I IZAZOVI - Andrej Plahutnik

PODSETNIK OSNOVNIH POJMOVA

U vremenu svetske ekonomske krize koja najviše pogađa mala i srednja preduzeća, neophodno je, kako privrednoj tako i stručnoj javnosti, ukazati na značaj regulatorne reforme kao nosećeg stuba konkurentnosti privrede. Uviđajući značaj ove problematike, Privredna komora Srbije, Međunarodna finansijska korporacija- IFC i Stalna konferencija gradova i opština, uz podršku Vlade RS zajednički su organizovali jednodnevnu konferenciju sa ciljem definisanja daljih koraka u otklanjanju administrativnih prepreka na lokalnom i nacionalnom nivou, neophodnih za bolje funkcionisanje privrede.

Konferencija je održana 30. Marta 2009. godine u prostorijama Privredne komore Srbije.

Administrativne prepreke i forum MSP - Deajn Trifunović, Privredna komora Srbije

Poboljšanje konkurentnosti na lokalnom nivou u Srbiji - Igor Brkanović, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

GRAD KRUŠEVAC - Registar formalnosti administrativnih postupaka

GRAD UŽICE -  Uloga UO za sprovođenje regulatorne reforme

GRAD VRANJE -  brže, bolje i lakše ostvarivanje prava građana

Kratak prikaz usvojenih preporuka i rezultata u gradu Zrenjaninu

Uprava za javne nabavke Vlade Republike Srbije uz pomoć TAIEX kancelarije za tehničku pomoć Evropske komisije, organizuje u nedelji od 23.-27. marta ekspertsku misiju na temu javnih nabavku. Gospodin Anthony Wilshire ekspert za javne nabavke iz Velike Britanije, posetice PKS 25.marta u periodu od 14-17h. U kabinetu Odbora za privredno-pravni sistem g-din Wilshire obaviće konsultacije sa predstavnicima Odbora za privredno-pravni sistem i nekoliko velikih preduzeća, koja su često učesnici na javnim nabavkama.

27. marta 2009. u kongresnom centru Sava, u Beogradu (Milenitija Popovića 9), održace se TAIEX radionicu za zaposlene u lokalnoj upravi na temu javnih nabavki. Kao učesnici na ovoj radionici uključeni su i predstavnici PKS (Odbor za privredno-pravni sistem) i predstavnici nekoliko velikih preduzeća, koja su zainteresovana za procedure javnih nabavki.

Agencija za javne nabavke u Austriji

Agenda seminara

Centralno telo za javne nabavke (dansko iskustvo)

Obuhvat EU direktiva inove vladine procedure o javnim nabavkama

Profesionalizacija i sertifikacija u javnoj upravi u Austriji 

Profesionalizacija i sertifikacija u javnoj upravi u Velikoj Britaniji

Vodič za javne nabavke

U prostorijama Privredne komore Srbije je 17. marta 2009. godine,  održan seminar na temu „Iskustva Hrvatske gospodarske komore u procesu evropskih integracija”. Gospođa Vesna Trnokop Tanta, potpredsednica HGK za privredu, evropske integracije i pitanja EU, sa saradnicama predstavila je ulogu HGK u evropskim integracijama i aktivnosti HGK vezane za EU. Gošće su prisutnima prenele i preporuke vezane za ulogu PKS u procesu evropskih integracija Republike Srbije: za proces evropskih integacija nije od presudnog značaja kada će se proces završiti već da se promene sprovedu u potpunosti. Politika i privreda u tom procesu moraju blisko i otvoreno da sarađuju, kroz dijalog i timski rad na svim nivoima (lokalna samouprava, region).

Integracije u EU velika su prilika i izazov za uspešne, a opasnost za one koji nisu spremni da se menjaju.

- Mala i srednja preduzeća u Hrvatskoj najosetljivija su u procesu evropskih integracija i oni su najveći deo ciljne grupe kojoj je pomoć komore i najpotrebnija.

- HGK jača svoje kapaciteta stalnom edukacijom svojih članova tako i jačanjem veza sa lokalnom samoupravom, interesnim zajednicama, strukovnim i drugim udruženjima i prenosi poruke Vladi. HGK je prepoznata kao važan partner Vladi u procesu evropskih integracija Hrvatske.

- Edukacije privrednika moraju da budu konstantne, ciljane i uporne, kako bi se razbile predrasude i pogrešne percepcije o EU.

- Članovi HGK bili su deo pregovaračkog tima R. Hrvatske (21. od 35 poglavlja), a kada ljudski resursi komore nisu mogli da isprate stručne zahteve tima uključivani su stručnjaci iz privrede.

- Predstavnici HGK borave na stručnom usavršavanju u predstavništvu HGK u Briselu u dužem ili kraćem periodu (6 meseci). Tokom boravka u Briselu usavršavaju se na polju saradnje sa institicijama EU , rade na povećavanju svesti o kapacitetima hrvatske privrede na tržištu EU, prate pozive za učešće na programima za MSP (7 okvirni program i sl.), pripremaju ciljane skupove, sajmove, lobiraju, prave poslovne mreže između kompanija, regiona EU, prikupljajući izvore za strategije razvoja ili nove projekte koje privrednici  u Hrvatskoj mogu da sprovedu.

Sa sastanka su upucene i poruke komorskom sistemu Srbije da u  procesu evropskih integracija  PKS  i regionalne i privredne komore imaju ključnu ulogu u konstantnoj edukaciji  zaposlenih i privrede kao i pružanju konkretnih  informacija svojim članicama. Neophodno je da komorski sistem aktivno učestvuje u svakoj fazi pregovora Srbije za članstvo u EU i da aktivno priprema i sprovodi projekte koji će jačati kapacitete srpske privrede, prevashodno MSP. Za proces evropskih integacija nije od presudnog značaja kada će se proces završiti već da se promene sprovedu u potpunosti. Politika i privreda u tom procesu moraju blisko i otvoreno da sarađuju, kroz dijalog i timski rad na svim nivoima (lokalna samouprava, region).

Integracije u EU velika su prilika i izazov za uspešne, a opasnost za one koji nisu spremni da se menjaju.

Ovde možete preuzeti prezentacije sa ovog seminara

24. februara održan je drugi redovni sastanak Stručnog tima komorskog sistema za praćenje sprovođenja obaveza iz SSP na temu definisanje plana prezentacije elemenata Prelaznog dela SSP (trgovinski deo). 

Sastanak je otvorila savetnica predsednika Radmila Milivojević predstavljajući prisutnima anketu/upitnik za preduzeća koji je distrubiran pre početka sastanka. Upitnik je sačinjen sa ciljem identifikacije konkretnih tema za prezentacije SSP a u skladu sa interesima i potrebama preduzeća iz pojedinih regiona. Prošlogodišnja iskustva sa prezentacija Nacionalnog programa za integraciju R. Srbije u EU i SSP, pokazala su da aktuelni trenutak zahteva da prezentacije u RPK i PK treba dabudu odraz potreba preduzeća za dobijanjem odgovora na konkretna pitanja koja predstavljaju prepreku u svakodnevnom poslovanju.

Preporuka članovima Stručnog tima komorskog sistema za praćenje sprovođenja obaveza iz SSP iz RPK i PK je da se upitnik obradi u direktnom kontaktu sa privrednicima, kad god je to moguće, kako bi se postigao što bolji odziv, te dobili kvalitetni i realno potrebni podaci/odgovori u doglednom  periodu (rok do kraja marta meseca).

Ukazano je da PKS već učestvuje u nekoliko projekata (FEFA, ACPC, PLAC) te da ima intenzivnu komunikaciju sa Biroom za tehničku saradnju i pomoć Evropske komisije (TAIEX), koji takođe mogu da budu značajan izvor predavača za veliki broj tema vezanih za evropske integracije i usklađivanje domaćeg sa zakonodavstvom EU a od direktnog su interesa za poslovanje preduzeća.

Upitnik možete preuzeti ovde.

Vlada Republike Srbije je na sednici 5. februara 2009. godina usvojila prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za intergaciju Srbije za period jul-decembar 2008. godine. Prema rezultatima Izveštaja, koji je sačinila Kancelarija za evropske integracije, Nacionalni program je, uzimajući u obzir usvojene zakonske i podzakonske akte, ispunjen 29 odsto, jer je od planiranih 89 propisa usvojeno 26.

Vlada Republike Srbije usvojila je od planiranih 64 zakona njih 49, dok je Narodna skupština od ovih 49 usvojila 17 zakona. Kada je reč o podzakonskim aktima, Vlada je od 20 akata iz svoje nadležnosti (uredbe,odluke, strategije, Memorandum o budžetu, zaključci) usvojila 7, dok su ministarstva od 5 akata predviđenih da se usvoje u tom periodu usvojila 2.

Izveštaj možete preuzeti ovde.

Redovni sastanak Stručnog tima komorskog sistema za praćenje sprovođenja obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju održan je 25. decembra 2008. godine.

Na sastanku je Miloš Bugarin, predsednik PKS preneo glavne zaključke i smernice za aktivnosti koje je Savet za Evropske integracije predvideo za naredni period na konstitutivnoj sednici održanoj 22. decembra 2008. Predsednik PKS je sugerisao potrebu da se iniciraju sve aktivnosti u pravcu jačanja svesti o značaju evropskih intergracija među privrednicima, u tom smislu na sastanku je naglašena potreba da se Plan aktivnosti Stučnog tima revidira u skladu sa Nacionalnim planom za integraciju Srbije u EU Vlade RS.

Radmila Milivojević, savetnica predsednika PKS, je predstavila skupu aktivnosti Biroa za saradnju sa EU u 2008., plan za I kvartal 2009. godine i planirane aktivnosti Stručnog tima PKS, dok je Nataša Kecman, samostalni savetnik u Birou za saradnju sa EU članove Stručnog tima informisala o raspoloživim sredstvima iz EU za preduzeća u Srbiji.

Gordana Zrnić, direktor Predstavništva PKS u Briselu predstavila je prisutnima aktivnosti Predstavništva i naglasila da je njegova glavna uloga da pruži pomoć privrednicima u povezivanju sa preduzećima koja posluju na tržištu EU, pronalaženje partnera iz zemalja članica Unije za konkurisanje na projektima, kao i aktivno učešće u lobiranju za potrebe srpske privrede.

Među prisutnima je postignuta saglasnost da sve aktivnosti u 2009. godini treba da se kreću u pravcu izgradnje PKS kao aktivnog partnera Vladi RS jer je jaka privreda čini jaku Vladu, kao i da su prvi koraci aktivno praćenje zakonodavnog plana Vlade RS za 2009. godinu.

 
Evropska komisija je 5. novembra 2008. godine objavila Izveštaj o napretku Srbije u 2008. godini. U izveštaju se navode rezultati Srbije u roku od godine dana u oblastima koje su od značaja za ispunjenje kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji. Najznačajnija ocena Evropske komisije jeste da Srbija ima šanse da postane kandidat sledeće godine. Kako je objasnio Oli Ren, komesar za proširenje, ukoliko Srbija uspe da do kraja godine ubedi Savet ministara EU da počne primenu Prelaznog sporazuma i učini neophodne reforme, pre svega u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, ona će do kraja godine moći da dobije status kandidata za članstvo u EU.

OVDE MOŽETE PREUZETI SKRAĆENU VERZIJU IZVEŠTAJA SA NAGLASKOM NA PRIVREDNO-EKONOMSKA PITANJA!!!

Ispod možete naći potpun izveštaj Evropske komisije, kao i ažuriranu Strategiju proširenja.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije (eng)

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije (srb) 

Strategija za proširenje i glavni izazovi 2008-2009 (eng)   

Strategija za proširenje i glavni izazovi 2008-2009 (srb) 

Vlada Republike Srbije je 5. juna 2008. godine usvojila Nacrt nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju. Nacrt obuhvata period od 2008. do 2012. godine i sadrži plan usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, precizira kadrovske potrebe državne uprave, kao i finansijske potrebe Republike Srbije za sprovođenje tog plana.

Sa stanovišta privrede Srbije ovaj dokument ima izuzetan značaj jer predstavlja uvid u zakonodavnu aktivnost Vlade u narednih nekoliko godina što je suštinski faktor predvidljivosti privrednog ambijenta ali i faktor sigurnosti u pogledu efikasnosti institucionalnog okvira čime se obezbeđuje sprovodljivost ovakog programa. Istovremeno je i važan uvid u sve one aktivnosti prilagođavanja koje privreda mora da uradi na svom, mikro nivou. Imajući u vidu da vodeći broj preduzeća u Srbiji čine preduzeća malog i srednjeg obima, ali i da autohtoni privatni sektor još uvek nije dovoljno snažan ni konkurentan, ovaj Program se stoga prepoznaje i kao važan signal privredi za ubrzanje svoje sopstvene restrukturacije ka podizanju nivou konkurentnosti. Konkurentnost je i danas a, u narednim godinama ka sve većem približavanju članstvu EU ključni izazov privrede Srbije. Uostalom postojanje konkurentne privrede koja može da izdrži pritisak konkurencije na unutrašnjem tržištu EU je i jedan od ključnih preduslova članstva u EU. Šta više  već stupanje na snagu SSP će pokazati efekte liberalizacije na domaći privredni sektor i bez sumnje najveći korisnici liberalizacije će biti preduzeća koja su značajno uložila i povećanje sopstvene tehnološke osnove, razvoj novih procesa, unapređenje menadžmenta.

Imajuću u vidu upravo značaj ovakvog dokumenta za privredu Srbije, Privredna komora Srbije u  saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije i Stalnom konferencijom gradova i opstina, organizuje javne debate o Nacionalnom programu za integraciju Srbije u EU po Srbiji. Debate će biti održane u toku jula, septembra i oktobra meseca  u okviru komorskog sistema.

Leskovac 16. jul 2008. godine

Kraljevo, 22 jul 2008. godine 

Požarevac 25. jul 2008. godine

Užice 29. jul 2008. godine

Zrenjanin 31. jul 2008. godine

Valjevo 2. septembar 2008.godine

Pančevo 9.  septembar 2008.godine

Zaječar 12.  septembar 2008.godine

Niš 17. septembar 2008.godine

Kruševac 19. septembar 2008.godine

Kikinda 23. septembar 2008.godine

Kosovska Mitrovica 26. septembar 2008.godine

Sremska Mitrovica 26. septembar 2008. godine

Subotica 30. septembar 2008.godine

Kragujevac 07. oktobar 2008. godine

Beograd 10. oktobar 2008 godine

Novi Sad 14. oktobar 2008. godine

Sombor 17. oktobar 2008. godine

PKS

Dinamika liberalizacije trgovine

Drzavna pomoc i preduzetnistvo

Konkurencija

Opsta prezentacija o NPI

Poljoprivreda

Prezentacija SKGO

Zastita zivotne sredine

U kontekstu ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kao i potrebe da se komorski sistem aktivno uključi u sprovođenje obaveza iz SSP i analiziranje njegovih efekata na privredu, na sastanku koji je Biro za saradnju sa EU održao 22. septembra  sa rukovodiocima Udruženja, Odbora, Biroa i Centara PKS, kao i sastanku koji je održan  01. oktobra, sa predsednicima, odnosno, sekretarima regionalnih i privrednih komora,  dogovoreno je formiranje Stručnog tima komorskog sistema za  praćenje i sprovođenja obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (u daljem tekstu Stručni tim komorskog sistema).

Kako bi se ojačala saradnja PKS sa regionalnim i privrednim komorama, te napravio jedan integrisan sistem koji će učestvovati u gorepomenutim aktivnostima, plan je da se delegira po jedna osoba iz svakog Udruženja, Odbora, Biroa i Centra na nivou PKS, kao i po jedna osoba iz svake regionalne i privredne komore, čije će aktivnosti u buduće biti usmerene na praćenje SSP i njegovu analizu na privredu.

Ulogu koordinatora svih aktivnosti Stručnog tima komorskog sistema, ali i ostalih aktivnosti koje su u vezi sa procesom evropskih integracija obavljaće Biro za saradnju sa EU PKS.

Stručni tim komorskog sistema bio bi struktuiran tako da u potpunosti prati strukturu Stručne grupe Koorinacionog tela za proces pristupanja EU Vlade Srbije (u daljem tekstu Stručna grupa Vlade). Stručna grupa Vlade je zadužena za koordiniranje procesa harmonizacije zakonodavstva i usklađivanje politika Republike Srbije i Evropske unije, a njeni članovi su predstavnici nadležnih ministarstava i drugih organa i organizacija Vlade Srbije.

Sve informacije o aktivnostima Stručnog tima komorskog sistema u budućnosti ćete moći da pronađete na portalu Evropske integracije.

TABELA

Vlada Republike Srbije je 16. oktobra 2008. godine donela odluku o primeni Prelaznog sporazuma između Evropske zajednice i Republike Srbije. Efektivna primena, koja podrazumeva ispunjavanje obaveza stvaranja zone slobodne trgovine, počinje 1. januara 2009. godine.

Prelazni sporazum o trgovinskim odnosima primenjivaće se sve dok Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne stupi na snagu, što će se desiti nakon što ga ratifikuje Evropski parlament i svih 27 država članica EU.

Prelazni sporazum predviđa postepeno stvaranje zone slobodne trgovine. Praktično, to znači da će bescarinski izvoz skoro svih proizvoda iz Srbije u EU ostati na snazi (izuzeci dati u tabeli 2), ovog puta ne jednostranom odlukom Saveta ministara već, primenom međunarodnog sporazuma (međunarodni sporazumi u EU imaju primat nad zakonodavstvom EU i država članica). S druge strane, Srbija će postepeno smanjivati svoje carine na proizvode iz EU (tabela 1). Vlada Republike Srbije će tu obavezu sprovesti izmenema Zakona o Carinskim tarifama i novim podzakonskim aktima koji uređuju pitanja posebnih carina i dažbina koje se plaćaju po uvozu. To će značiti da će u šestoj godini primene Sporazuma svi industrijski proizvodi imati nultu carinsku stopu, kao i većina poljoprivrednih proizvoda (uključujući i sezonske carine). Najosetljiviji poljoprivredni proizvodi će i dalje biti zaštićeni carinom koja je u proseku između 20% i 30% današnjeg nivoa i sa mogućnošću korišćenja sezonske carine.

Paralelno sa procesom carinske liberalizacije, teče i proces usaglašavanja za trgovinu važnih oblasti: konkurencija, državna pomoć i zaštita intelektualne svojine. To podrazumeva predlaganje novih zakona o konkurenciji i državnoj pomoći (do kraja novembra) i u roku od 5 godina obezbeđivanje efektivne zaštite intelektualne, industrijske i komercijalne svojine na nivou sličnom onom u EU.

Tabela 1 Liberalizacija industrijskih proizvoda

Industrijski proizvodi
Grupe	Neosetljivi	Osetljivi	Veoma osetljivi	Najosetljiviji
Broj tarifnih linija	3832	755	1361	614
Prosečna carinska stopa	1,84	5,64	9,31	15,72
Uvoz iz EU -struktura	46%	14%	28%	12%
Dinamika smanjena carinskih stopa
Pre SSP-a	100%	100%	100%	100%
2008.	0%	70%	80%	85%
2009.	0%	40%	60%	70%
2010.	0%	0%	40%	55%
2011.	0%	0%	20%	40%
2012.	0%	0%	0%	20%
2013.	0%	0%	0%	0%

 

Tabela 2 Proizvodi koji su izuzeti od potpune liberalizacije izvoza u EU

Proizvodi	Kvota za koju važi carina 0%	Carine preko kvote
Pastrmka	15t	7,2% (1. god)	6,4% (2. god)		5,6% (3. god)
Šaran	60t
Pripremljena riba	0t	90%NPN (1. god)	80%NPN (3. god)		70% NPN (5. god)
Konzervirana riba	0t
Kavijar	0t
Vina	53.000hl 10.000 hl
Mlada govedina	8.700t	Živa: 2,04%  18,62€/100kg[1]		Meso:2,54% 35,362€/100kg
Šećer	180.000t
Voće i povrće	Ukidanje carina važi samo za ad volarem carine, ne i za specifične carine.

 NPN – carina koja važi za najpovlašćeniju nacija

 

---

[1] 20% od regularne carine i za živu stoku i za meso

 

Evropska unija ima dugu praksu konsultacija sa zainteresovanim stranama u procesu izrade i usvajanja novih propisa. Uključivanje različitih aktera u raspravu rezultat je i volje i obaveze zakonodavnih institucija Evropske unije da maksimizuju kvalitet propisa povezivajući stručna znanja birokrata i iskustvo onih na koje bi propis trebalo da se odnosi. Kada je privreda u pitanju, to znači uključivanje organizacija koje predstavljaju interese evropske privrede (Eurochambres), stručna udruženja i istaknute privrednike. Rezultat ovakvih konsultacija jesu ne samo kvalitetniji propisi, već i informisana privreda koja je pripremljena za promene u regulatornom okruženju.

Imajući u vidu težnju Srbije da postane članica Evropske unije, te da unapredi konkuretnost svoje privrede, Biro za saradnju sa Evropskom unijom izradio je dokument koji opisuje konsultativne mehanizme, procedure i druge oblike saradnje zakodonavnih institucije Evropske unije u zakonodavnom procesu. Dokument je namenjen svima koji su uključeni u proces evropskih integracija jer predstavclja svojevrsni pokazatelj u kom pravcu treba da se kreće saradnja države i privrede.

Kako se donose propisi u Evropskoj uniji

Vizne olakšice za poslovne ljude

Na osnovu Sporazuma o viznim olakšicima koji je Srbija potpisala sa Evropskom zajednicom previđena je nova, olakšana i jeftinija procedura za određene grupe građana. Sporazum se odnosi samo na Šengen države: Nemačka, Austrija, Belgija, Danska, Španija, Finska, Francuska, Grčka, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal, Švedska, Island, Norveška, Estonija, Litvanija, Latvija, Republika Češka, Mađarska, Slovenija, Slovačka, Poljska i Malta.

Kao jedna od grupa na koje se vizne olakšice odnose, navedeni su poslovni ljudi ili predstavnici poslovnih organizacija od kojih se zahteva: pisani zahtev (original) kompanije domaćina, ili organizacije, vlasti ili organizacionog odbora, uz potvrdu Privredne komore. Sve ambasade mogu da uz navedenu dokumentaciju traže i dodatnu dokumentaciju, zato je najsigurnije da se o konačnoj listi potrebnih dokumenata raspitate u konzulatu direktno.

Potvrda o članstvu u Privrednoj komori Srbije izdaje se na zahtev. Potrebno je podneti:

1.  Fotokopiju rešenja o registraciji iz agencije za privredne registre (ne starije od 6 meseci)

2.  Zahtev na memorandumu firme (u slobodnoj formi)

3.  Dokaz o uplati članarine Privrednoj komori Srbije (sem za preduzetnike i predstavništva)

4.  Izjava pod materijalnom, moralnom i krivičnom odgovornošću da su navedeni podaci o podnosiocu zahteva tačni (na memorandumu firme za svakog pojedinca iz firme koji traži potvrdu o članstvu PKS radi dobijanje vize pri ambasadama zemalja članica EU)

Žiro račun - 205-2238-67  šifra plaćanja  253

Svrha - uplata članarine PKS za 2008. godinu

Iznos - 5.000,00 - kada preduzeće ima manje od 10 zaposlenih

Kada ima više od 10 zaposlenih plaća doprinos mesečno uz bruto zarade po stopi od 0,190%  po svakom  zaposlenom.

Za više informacija o izdavanju potvrde kontaktirajte:

Biro za bonitet, registar, overu i izdavanje dokumenata

Resavska 13-15          

11000 BEOGRAD 

Tel: 011/3300-962

Faks: 011/3232 075    

e-mail: bonitet@pks.rs

Za više informacija o viznim olakšicama pogledajte web stranu Delegacije Evropske komisije u Beogradu, gde možete naći i spisak konzularnih odeljenja država članica EU.  

Unapređeni stalni dijalog (USD)

USD je institucionalni oblik razgovora predstavnika Srbije i Evropske unije o procesu reformi u Srbiji. Predstvanici Evropske komisije i drugih institucije Evropske unije se obaveštavaju o napretku koji je Srbija napravila u celini, kao i po pojedinim sektorima. S druge strane, domaći predstavnici u razgovorima mogu čuti dosta korisnih saveta o tome kako mogu rešiti pojedine praktične probleme.

Unapređeni stalni dijalog ima dve plenarne sesije godisnje, kao i sesije potkomoiteta, odnosno sektorskih sastanaka. Sektori koji se pri tom pokrivaju su: saobraćaj, energetika, zaštita životne sredine, regionalna politika, unutrašnje tržište, konkurencija, ekonomske i finansijske teme, trgovine, industrija, carine i porezi, saradnja sa drugim (potencijalnim) kandidatima, sudstvo, bezbednost, poljoprivreda i srodne delatnosti, mala i srednja preduzeća, informaciono društvo, ljudski resursi, istraživanje i tehnološki razvoj.

Dana 26. februara 2008. godine u salama Palate Srbija u Novom Beogradu, održana su 2 paralelna sastanka Unapređenog stalnog dijaloga između predstavnika Republike Srbije i Evropske unije. Sastanci su održani na temu saobraćaja i energetike, s jedne strane i zaštite životne sredine i regionalne politike sa druge strane.

Vladu Republike Srbije predstavljali su službenici iz Ministarstva infrastrukture, rudarstva i energetike, zaštite životne sredine, finansija, ekonomije i regionalnog razvoja, kabineta potpredsednika Vlade, Agencije za zaštitu životne sredine, Direkcije za železnice, Direktorata za civilno vazduhoplovstvo i Kancelarije za evropske integracije.

Evropsku uniju su predstavljali službenici generalnih direktorata Evropske komisije za transport i energetiku, zaštitu životne sredine, regionalnu politiku i proširenje, kao i predstavnici Delegacije Evropske komisije u Beogradu i Evropske agencije za rekonstrukciju.Sastanku su bili prisutni i druga zainteresovana lica, između ostalih i predstavnik Privredne komore Srbije.

O temama i drugim informacijama o ovom sastanku, pročitajte uskoro na ovom mestu.

Šestog novembra 2007. Evropska komisija usvojila je godišnji strateški dokument kojim objašnjava politiku proširenja EU. Dokument sadrži i deo o napretku u sprovodjenju reformi u proteklih 12 meseci, koji su načinile zemlje kandidati i potencijalni kandidati: Hrvatska, Makedonija, Turska, kao i Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija i Kosovo u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

Objavljeni su i izveštaji o napretku za 2007 godinu, u kojima Komisija procenjuje napredak svake zemlje kandidata i potencijalnog kandidata u protekloj godini. Ovaj “paket za proširenje” sadrži i predlog Savetu za ažuriranje Evropskog partnerstva za svaku zemlju, u kojem se navode oblasti kojima je potrebna dalja reforma. Na kraju, Višegodišnji finansijski okvir donosi finansijske aspekte koji će biti dostupni za podršku reformskim naporima zemalja kandidata i potencijalnih kandidata.

Na ovoj stranici možete preuzeti dokumanet koji predstavlja sažeti integrisani izveštaj, urađen na bazi Izveštaja Evropske komisije i revidiradnog dokumenta Evropsko partnerstvo. U sažetom izveštaju obrađena su samo poglavlja koja utiču na privredni ambijent u Srbiji.

Sažeti izveštaj

Akcioni plan Vlade za sprovodjenje prioriteta iz EP   

Originalni izveštaj Evropske komisije i revidirano Evropsko partnerstvo