Izvor: B92

Izvor: B92

Izvor: B92

Reč je o prvom takvom samitu od kada je novi ruski predsednik Dmitrij Medvedev preuzeo dužnost. Evropsku uniju predstavljaju predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso i Janez Janša, premijer Slovenije koja do kraja ovog meseca predsedava unijom. Važna tačka dnevnog reda bića saradnja u oblasti energetike, što je veoma značajno za EU koja jednu četvrtinu svojih potreba za prirodnim gasom podmiruje iz Rusije, ali i za Moskvu kojoj je to jedan od najvažnijih izvora prihoda. Prema rečima BBC-jevog dopisnika iz Moskve, Rusi i EU priznaju da ima pitanja oko kojih se ne slažu, ali su obe strane svesne da saradnja može da im donese ogromnu obostranu korist.

Donji dom parlamenta, kongres, glasao je sa 322 glasa za i samo šest protiv za Lisabonski ugovor, nedavno odbačen na referendumu u Irskoj. Dva poslanika bola su uzdržana, izjavio je predsednik skupštine Žoze Bono. U parlamentu ima 350 poslanika. Relativnu većinu u parlamentu ima Socijalistička partija, čiji poslanici su podržali Ugovor. Ali, ugovor o reformi institucija EU podržali su i poslanici vodeće opozicione Narodne partije, kao i vodeće nacionalističke stranke Katalonaca i Baskijaca. Ugovor treba konačno da bude potvrđen u senatu, što se očekuje bez ikakvih problema jer većinu imaju socijalisti i Narodna partija. Lider opozicije Mariano Rahou predložio je juče premijeru iz Socijalističke partije Hozeu Sapateru da ubrza proces ratifikacije i omogući da Lisabonski ugovor bude pred senatorima narednih sedmica. Šef diplomatije Migel Anhel Moratinos juče je izjavio da će, umesto redovne sednice u septembru, senat zasedati u julu.

Биро за сарадњу са Европском унијом Привредне коморе Србије у сарадњи са експертима на Пројекту Европске комисије за заштиту конкуренције у Србији данас је у 10 часова, у просторијама ПКС на Теразијама организовао конференцију на тему „Конкуренција – изазови и препреке“. На конференцији су биле представљене законске регулативе у области заштите конкуренције, нова решења у вези са спречавањем нарушавања конкуренције као и одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању Републике Србије Европској унији. На конференцији су анализирани и представљени бројни примери нарушавања конкуренције. Презентацију експерата на пројекту техничке подршке Европске Комисије за заштиту конкуренције која је била представљена на овој Конференцији можете преузети овде.

Brisel -- Lideri Evropske unije složili su se na samitu u Briselu da nastave sa ratifikacijom Lisabonskog sporazuma o reformi evropskih institucija.

Na seminaru su svoje prezentacije imali eksperti iz država članica Evropske unije, kako iz državne uprave, tako iz udruženja koje sa bave elektronskom trgovinom. Oni su predstavili Direktivu o elektronskoj trgovini 2000/31/EZ, kao i iskustva u njenoj implementaciji u Belgiji, Slovačkoj i Estoniji. S druge strane, predstavnici Ministrastva za trgovinu i usluge, Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo i Uprave carine su predstavili nacrt Zakona o elektronskoj trgovini i regulativu u prekograničnoj elektronskoj trgovini. Gosti iz Danske i Češke su pokazali praktičnu stranu elektronske trgovine u Evropi sa konkretnim savetima za domaće privrednike. Učesnici seminara su imali prilike i da razgovaraju i postavljaju pitanja domaćim i stranim gostima, čuju nova iskustva, razmene informacije i komentarišu postojeća i najavljivana rešenja koja se primenjuju u ovoj oblasti u Srbiji. Kako je i zaključeno na seminaru, jasno je da tema elektronske trgovine postaje sve važnije, posebno u mladim tržišnim privredama kao što je Srbija, te će znanje i informacije učesnici sigurno umeti da primene kako bi unapredili svoj posao, bio on u privatnom ili javnom sektoru.

Očekuje se da se učesnici samita slože da mora da bude nastavljen proces ratifikacije ovog ugovora u nacionalnim parlamentima dvadesetsedmorice, uprkos rezultatu irskog referenduma. Verovatno bez konkretnih predloga Kako je uoči skupa u Briselu javila BBC-jev dopisnik Oana Lundžesku, lideri dvadesetsedmorice će se verovatno do kraja godine uzdržati od iznošenja konkretnog predloga o načinu da se izađe iz krize nastale posle irskog referendumskog "ne", različitog od slične krize iz 2005. godine. Irski premijer Brajan Kauen će imati dosta toga da objasni, ali niko ne očekuje da se na brzinu reši problem. Većina lidera EU može da se složi da za sada treba nastaviti sa ratifikacijom Lisabonskog ugovora i onda do sledećeg samita u oktobru videti dokle se stiglo. Za razliku od stanja pre tri godine, kada je krizu u EU izazvalo francusko i holandsko odbacivanje evropskog ustava, Britanija ovoga puta nije prekinula proces ratifikacije, već je ugovor odobren u oba parlamentarna doma. To je, po oceni jedog iskusnog diplomate u Briselu, važna razlika koja bi možda mogla da spasi Ugovor koji važi za naslednika odbačenog ustava EU.

Ali, odbačena je ideja Evropske komisije o obaveznom vlasničkom razdvajanju preduzeća na proizvođače i na infrastrukturu za prenos energije. EK je prošle godine predložila da se preduzećarazdvoje tako da operateri koji prodaju energiju ne budu više vlasnici visokonaponskih dalekovoda i gasovoda. To bi olakšalo ulazak novih operatera na tržište i time podstaklo konkurenciju, što bi na kraju trebalo da dovede do smanjenja cena za potrošače. Tome se usprotivila grupa zemalja na čelu s Nemačkom, koja je predložila 'treći put'. To znači da dalekovodi i gasovodi ne bi bili vlasnički odvojeni od matičnih firmi, ali bi njima upravljala nezavisna regulatorna tela. Dogovorom postignutim u petak na sastanku ministara energije u Luksemburgu zapravo je odbačen predlog Komisije, jer vlasničko razdvajanje ne bi trebalo da bude obavezno, nego je ostavljeno kao opcija.