SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE

SAD ima najveću i tehnološki najrazvijeniju privredu u svetu.U ovoj tržišno-orijentisanoj ekonomiji, fizička lica i firme donose većinu odluka, dok federalna i vlade saveznih država kupuju potrebnu robu i usluge mahom u privatnom sektoru.Američke firme poseduju veću fleksibilnost nego one u zapadnoj Evropi i Japanu, kada se radi o odlukama o proširenju kapitala, otpuštanju tehnološkog viška i razvoju novih proizvoida. U isto vreme, suočavaju se sa većim preprekama da stupe na tržišta svojih rivala, nego što strane firme iskuse pri dolasku na američko tržište. Američke firme prednjače u tehnološkom napretku, naročito u kompjuterskoj tehnologiji, kao i u razvoju medicinske, vojne, aero i kosmonautičke opreme. Veliki skok cena nafte u 2005. i 2006. je zapretio povećanjem inflacije i nezaposlenosti, ali ipak je ekonomija nastavila da raste krajem 2006. godine.Dugoročni problemi uključuju neadekvatno investiranje u ekonomsku infrastrukturu, ubrzani rast medicinskih i penzionih troškova populacije koja stari, veliki trgovinski i budžetski deficiti, kao i stagniranje porodičnog dohodka kod onih sa nižim standardom življenja.Robni trgovinski deficit dostigao je rekordnih 750 milijardi dolara u 2006.

Privredna saradnja SAD I Srbije ne može se oceniti zadovoljavajućom, jer daleko zaostaje za realnim mogućnostima dveju strana, odnosno za proizvodno-izvoznim potencijalima privrede Srbije i apsorpcionom moći velikog američkog tržišta.

Slabi rezultati robne razmene u periodu posle 2000.godine rezultat su još uvek zadržanog tzv. spoljnjeg zida sankcija SAD u odnosu na SRJ i SCG, sve do decembra 2003. godine, kada nam je priznat NTR status (ranije MFN status najpovlašćenije nacije), čime je naša roba u izvozu na američko tržište formalno najzad izjednačena po visini carine sa ostalim zemljama. Pravi formalni doprinos povećanju robne razmene i pre svega našeg izvoza došao je 1.jula 2005. godine, sa dobijanjem GSP sistema carinskih preferencijala za izvoz nekih 4.650 proizvoda.

Bescarinski izvoz odnosi se na najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, sa izuetkom većine tekstilnih proizvoda, odeće i obuće, satova, ručnog putnog pribora, radnih rukavica, kožne odeće,  čelika i proizvoda, stakla i proizvoda i proizvoda elektronike. Roba treba da zadovolji i kriterijum porekla, tj. mora da bude proizvedena u Srbiji sa najmanje 35% vrednosti i da bude direktno isporučena iz Srbije. Pored toga, na otpremnim dokumentima uz robu treba da stoji oznaka «A», koja znači da i roba i zemlja njenog porekla imaju preferencijalni status.

Najznačajniji proizvodi u izvozu SAD su: kapitalna dobra (avioni, kompjuteri, oprema za telekomunikacije, tranzistori, sa udelom od skoro 50% u ukupnom robnom izvozu, zatim sledeprerađeni industrijski proizvodi (pre svega organski hemijski proizvodi i drugi prerađeni proizvodi), roba široke potrošnje (automobili, delovi motornih vozila, medicinski i farmaceutski proizvodi i dr.), i na kraju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi (soja, kukuruz, voće i dr.). Najvažnija tržišta za američke robe su: Kanada (23% ukupnog izvoza, Meksiko (14%), Japan (7%), Velika Britanija (4%), Kina (4%), itd.

Najvažniji proizvodi uvoza SAD su: industrijske sirovine i repromaterijali (sa udelom od oko 33% u ukupnom uvozu, od čega samo sirova nafta čini 8-9% ukupnog uvoza), roba široke potrošnje (automobili, delovi motornih vozila, odeća, lekovi, i medicinski proizvodi, nameštaj, igračke, i dr.) sa udelom od takođe skoro 33% ukupnog uvoza, slede kapitalna dobra (kompjuteri, oprema za telekomunikacije, kancelarisjke mašine, elektroenergetske mašine i dr.) sa udelom od oko 30%, dok na poljoprivredno-prehrambene proizvode otpada oko 5% ukupnog uvoza. SAD najviše uvoze iz sledećih zemalja: Kanada (oko 17% ukupnog uvoza), Kina (oko 14%), Meksiko (10%), Japan (9%), Nemačka (5%), itd.

KANADA

Kanada je ustavna monarhija, parlamentarna demokratska federacija koja broji 33,4 miliona stanovnika.

Kanadska privreda je jedna od najrazvijenijih i najstabilnijih ekonomija u svetu. Po mnogim karakteristikama ona je slična američkoj privredi, sa kojom se praktično slično razvijala u periodu posle II svetskog rata. U tom periodu ostvaren je impresivan rast preradjivačke industrije, rudarstva i sektora usluga, što je, sve zajedno, nekada prevashodno ruralnu ekonomiju, pretvorilo u visokoindustrijalizovanu danas.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD (FTA) iz 1989. godine, kao i Sporazum o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi (NAFTA), sa SDA i Meksikom, iz 1994. godine, doveli su do dramatično visokog stepena integracije kanadske sa američkom privredom, a u znatnoj meri danas i sa meksičkom.

Na osnovu velikih prirodnih resursa, obrazovane radne snage i značajnih ulaganja kapitala, Kanada danas ima stabilne uslove za dalji privredni rast i razvoj. Čvrsta fiskalna politika dovela je do stvaranja dugoročnog budžetskog suficita, koji opet mnogo utiče na stalno smanjivanje ukupnog javnog duga zemlje, mada se u poslednje vreme vode ozbiljne rasprave u pogledu daljih mogućnosti države da finansira veoma širokogrud sistem socijalnog osiguranja u zemlji, posebno zdravstvenog osiguranja. Relativno veliki robni izvoz, koji iznosi oko 1/3 ukupnog DBP-a zemlje, takodje doprinosi unutrašnoj stabilnosti na finansijskom planu. Najveći deo trgovinskog robnog suficita potiče iz razmene sa SAD, na koje otpada čak 85% ukupnog kanadskog izvoza. Iz svega se može zaključiti da prioritetni pravci razvoja kanadske privrede ipak i dalje ostaju visoke tehnologije, sektor usluga i veliko oslanjanje spoljne trgovine na saradnju sa SAD.

U Kanadi nema posebnih mera kontrole deviznog poslovanja. Devizni kurs kanadske valute (CAD) utvrdjuje se na bazi kretanja ponude i tražnje. Ipak, monetarne vlasti mogu da intervenišu na slobodnom deviznom tržištu, u slučaju potrebe da takvim intervencijama doprinesu smirivanju eventualnih poremećaja na tom tržištu. Kurs valute na terminskom deviznom tržištu takodje se slobodno formira.

Izvoz i uvoz roba i usluga u principu su slobodni. Ipak, postoji lista izvoznih proizvoda pod kontrolom, u cilju sprovodjenja medjunarodnih obaveza zemlje, kao i u cilju održavanja redovnog snabdevanja nekom robom i u cilju obezbedjenja javne sigurnosti. Radi se o svim proizvodima iz tzv. Lista za medjunarodnu trgovinu municijom, medjunarodnim prometom proizvoda sa dvostrukom namenom, kao i proizvoda iz domena atomske energije. Iz razloga stabilnosti snabdevanja domaćeg tržišta, postoji kontrola izvoza robe čiji je uvoz u nekim drugim zemljama ograničen, kao i ograničenja izvoza nekih proizvoda u cilju njihove prerade u zemlji (npr. Drvenih trupaca i ikre od mladji haringe). Ucilju sprečavanja širenja, ograničen je izvoz hemijskog, biološkog i atomskog oružja. U svim navedenim slučajevima izvoz se ograničava obavezom pribavljanja dozvole, ali se ne primenjuju kvote niti izvozne takse i porezi.

Na strani uvoza postoji tzv. Negativna lista. Za uvoz proizvoda sa te liste traži se uvozna dozvola i to važi za uvoz nekih poljoprivrednih proizvoda, nekih proizvoda tekstila i odeće, nekih ugroženih vrsta prirodne flore i faune, prirodnog gasa, materijala i opreme za proizvodnju ili upotrebu atomske energije, neke vrste oružjai medjunarodno zabranjenih lekova i droge. Pored toga, Kanadsko ministarstvo zdravlja zabranjuje uvoz neregistrovanih lekova. Komercijalni uvoz polovnih motornih vozila (mladjih od 15 godina) u principu je zabranjen, sem uvoza iz SAD. Zabrana uvoza polovnih vozila iz Meksika biće ukinuta 2019. godine. U skladu sa obavezama iz Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora (ili obaveza po osnovu članstva u NAFTA) Kanada je sve uvozne restrikcije za poljoprivredne proizvode zamenila sistemom carinskih kontingenata.