Sporazumima o slobodnoj trgovini su obuhvaćeni industrijski i poljoprivredni proizvodi, pri čemu se pod industrijskim označavaju proizvodi obuhvaćeni glavama od 25. do 97. CT a pod poljoprivrednim proizvodi obuhvaćeni u glavama od 1. do 24. CT
Olakšce koje se daju u okviru ovih sporazuma razlikuju se za industrijske i poljoprivredne proizvode.
Kod industrijskih proizvoda po pravilu se postiže najveća liberalizacija. U zavisnosti od strukture razmene, prosečno od 50% do 90% tarifnih stavova je obuhvaćeno bescarinskim režimom. Ostali proizvodi se smatraju osetljivim i liberalizacija se vrši postepenim snižavanjem osnovnih carina na godišnjem nivou, u prelaznom periodu ne dužem od 6 godina.
Trgovinske olakšice za poljoprivredne proizvode su, zbog posebne osetljivosti ovog sektora, ograničenog dometa i u primeni su sledeći modeli liberalizacije:
- potpuno ukidanje carine stupanjem sporazuma na snagu ili tokom prelaznog perioda,
- snižavanje carine strupanjem sporazuma na snagu ili tokom prelaznog perioda
- ukidanje ili snižavanje carina za ograničene količine proizvoda (tzv. carinska kvota).
Carinjenje poljoprivrednih proizvoda koji nisu obuhvaćeni ni jednim od gore navedenih modela vrši se po MFN carinama.
Važno je naglasiti da se dogovorene trgovinske povlastice odnose samo na proizvode poreklom iz strana ugovornica, što se dokazuje podnošenjem uverenja o poreklu robe EUR 1 ili izjavom izvoznika.
U spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa svetom, zemlje JIE predstavljaju značajnog partnera. Izvoz u zemlje ovog regiona pokazuje rastući trend. U 2000.g. naš izvoz u zemlje JIE iznosio je 29,7% ukupnog izvoza, a u 2003. je porastao na 32,7%, u 2004.g učestvovao je sa oko 34,4% i iznosio je 1,3 milijare USD. Uvoz je učestvoavao sa oko 7% u ukupnom uvozu i iznosio je 1,062 milijarde USD. Suficit se ostvaruje u razmeni sa Albanijom, BIH, Makedonijom i Moldavijom, a deficit u razmeni sa Bugarskom, Hrvatskom i Rumunijom.
Dominantan oblik saradnje je kupoprodaja roba u okviru koje nisu iskorišćene mogućnosti u meri koju pružaju sporazumi. Viši oblici saradnje na bazi kooperacije, ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji i zajedničkim ulaganjima su nedovoljno korišćeni.
Struktura proizvoda koje Srbija izvozi u zemlje ovog regiona je vrlo nepovoljna: dominiraju sirovine i repromaterijali , zatim roba široke potrošnje i na kraju investiciona oprema.
U uvozu iz zemalja regiona dominiraju: katode i sekcije, benzin bazni i primarni, obrađeno drvo četinara, koks i polukoks od uglja, preparati za pranje i čišćenje, polietilen specifične gustine, gotovi lekovi, boce od obojenog stakla, itd.
Od svih zemalja u regionu najveći izvoz Srbija realizuje u Bosnu i Hercegovinu sa kojom ostvaruje suficit u robnoj razmeni (u 2004. izvoz u BIH je iznosio preko 650 mil. USD a uvoz 243 mil.USD). U razmeni dominiraju proizvodi za reprodukciju i realizuju se uglavnom kroz kupoprodajne poslove. I pored obostrano iskazanog interesa za uspostavljanje i obnavljanje dugoročne poslovne kooperacije, sporo se napreduje. Suficit u razmeni Srbija ostvaruje i sa Makedonijom (izvoz 267 mil. USD a uvoz 126 mil. USD u 2004). Sporazum o slobodnoj trgovini sa ovom zemljom je u primeni još od 1996., a obnovljen nedavno, sa potpunom liberalizacijom razmene industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, što će svakako biti podsticaj za veću i kvalitetniju međusobnu saradnju.
Suficit u razmeni Srbija ostvaruje još sa Albanijom i Moldavijom. U 2004.g. naš izvoz u Albaniju iznosio je 16mil USD a uvoz je bio oko 640 hilj. USD. U Moldaviju smo izvezli oko 2,4 mil.USD.
Sa ostalim zemljama u regionu Srbija u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaruje deficit. Najveći deficit je sa Bugarskom (izvoz oko 62 mil. USD u 2004 a uvoz 235 mil.USD) dok je sa Hrvatskom i Rumunijom deficit nešto manji. Saradnja sa ovim zemljama je značajna za Srbiju, obzirom da su one najrazvijenije u regionu, a Bugarka i Rumunija su i institucionalno pripremljene za ulazak u EU.